DOSTA PRIČE

POGLED ISКOSA Slučajno ili namerno, kad talentovani pisac uđe u politički mehanizam, u prilici je da shvati ne samo kako on funkcioniše nego i ko ga sve čini. Tako ima uvid u sistem i postupke njegovih protagonista. To bi se moglo lako opisati, ali delovalo bi toliko prepoznatljivo, profano i banalno. Ali pisac se izmiče, uzvisi, ne bi li sve sagledao iskošeno. I gle, sad taj mehanizam vidi ogoljen („car je go”), i postaje mu smešan.                 

Biće da tako nastaju smešno-satirične slike Aleksandra Čotrića, stotine i hiljade svedenih duhovitih opaski – aforizama. A sada i priče (u ovoj knjizi), koje kao da su izašle iz njegovog aforističkog šinjela. Otuda i u njima toliko vrcavosti, smeha, podsmeha; šala koje nagone na smeh, od kojih se neretko i zagrcne. Jer, takva je stvarnost koju nam Čotrić prikazuje.                 

Već u prvoj priči, u kojoj uzorni klasik Radoje Domanović silazi s nebesa na tri dana da, nakon više od jednog veka, vidi kako je u njegovoj Stradiji, da bi se vratio razočaran jer je sad mnogo gore nego što je nekoć bilo, Čotrić otvara „Pandorinu kutiju”. Progres ide naopakim smerom. Namnožili su se prevaranti, lažljivci, pseudostranke, apsurdni programi (jedni se deklarišu kao prozapadni, a šuruju sa Istokom, dok istočnjaci zavrću na Zapad). Na javnoj sceni svađe i uvrede, a iza kulisa domunđavanja kako podeliti sve što se zgrabi od naroda. Biti poslanik znači biti nečasniji i od prostitutke. Ministar kritikuje svog prethodnika da ništa nije uradio, u uverenju da je narod zaboravio da je upravo on bio na toj istoj funkciji, da je krao i brljao. Neko dobije žuljeve na radu, a neko od pljeskanja vođi. Evo i sajamske licitacije funkcionera: nude se obećanja, pa ko da više. Vrhunac beščašća je kad profesori etike sve to proglašavaju kao veliku inventivnost! Najzad, u jednoj priči istaknuti rukovodilac žonglira: „Ako sam to i uradio, nisam tako govorio, ako sam i govorio, nisam tako mislio, ja, zapravo, nisam ni razmišljao o tome... Moj stav je vrlo jasan: Ja sam i za i protiv.”                

Čotrić nam prikazuje i kako se „sastavlja vlada”. I kako se, kao kad se priprema pozorišna predstava, uvežbavaju članovi vodeće stranke: uloge su podeljene, zna se ko je glavni akter, ko kad nastupa i šta sme da kaže. Ne gubi iz vida ni toliko „omiljene” političke komentatore koji se ne razlikuju od aktera rijalitija. Priče iz ove knjige sadrže obilje tema (i dilema), sijaset scena i aktera, bogatstvo stilskih pristupa i mnoštvo neočekivanih razrešenja.               

Čotrić je neumoran stvaralac: i kao pisac, i kao prevodilac, i kao književni delatnik. On je neprevaziđen u delokrugu svog opredeljenja – humora i satire.  

Momčilo STOJANOVIĆ