УДАХНУТО ДЈЕТИЊСТВО

Zbirke priča

УДАХНУТО ДЈЕТИЊСТВО

Autor: Snežana Aleksić – Topalović

Na stanju

ТОПЛИ ТАЛАСИ СЈЕЋАЊА Ево првог рукописа, првог књижевног остварења једног младог ентузијасте и љубитеља лијепе писане прозне ријечи, дивне збирке необичних, ријетких животних и укусно одабраних 18 прича Снежане А. Топаловић које чине врло разнолик и интересантан садржај њене прве књиге УДАХНУТО ЂЕТИЊСТВО, како је заједнички насловила ово своје, али и туђе сјећање... „Топли таласи сјећања“ попуњавају први и опширнији дио књиге који се управо и зове СЈЕЋАЊА са неколико поднаслова: Ђед Тадија, Благо баби, Пола колача, Дрвена лутка, Рђа (Пети конгрес), Син Милутин, Дали су баба и бака исто?... А то скупљено сјећање и преживјеле успомене миришу на негдашње вријеме, на негдашњу младост, радост, тугу и бол, на помрле дане и многе помрле учеснике описаних догађања; миришу на прошлост која је била и биће уточиште и садашњости и будућности као једина истина... Скоро свака од ових прича је пуна стварног животног искуства ,одраз и доброг и лошег, с пуно порука, савјета и поука шта ваља, шта не ваља, шта људе чини људима, а шта нељудима, јер људи свакаквих има–одговорних и себичних, добрих и злих, паметних и недоказаних, поштених и кварних, како аутор и рече у једној од њих: “Људи су спремни на све. Људи су Христа разапели!“ Многе Снежанине приче и мене враћају у дане моје младости и у Мало Поље, моје родно село, село њених родитеља. Био сам нешто старији од њеног оца Јована, и добро се сјећам многих детаља из времена када су он, млађа му сестра Милица и браћа Милан и Душан остали без мајке, што је овђе у овом материјалу будуће књиге дирљиво, аутентично и вјеродостојно срочено, испричано и описано. И не само у тој причи, него у још неколико других, тешко је остати миран и прибран, а да ти око не просузи читајући потресне и тужне детаље животних стаза појединаца у тим стресним ситуацијама... Описи тих ликова су опет посебна прича: једноставни, обични, природни, лако препознатљиви, приближени читаоцу као да их гледа на позорници; можемо их замислити и представити себи, па и све оне радње кроз које нас аутор води с посебном лакоћом и са упечатљивим емоцијама и хумором ондашњих дана, метафорама, компарацијама,сатиричним и духовитим изрекама, пословицама, народним мудростима, које умјешно примјењује у потребним моментима позивајући се, између осталог, на част и поштење („...њега коме су ријеч и образ били светиња“.) на љубав према ђеци („Нема те даљине која би ме спријечила да видим своје дијете“), на пролазност живота („И ја и ти знамо да старости нема лијека“), на сиромаштво, снове и тежак живот („Што смо мање имали,више смо маштали!“), на нас саме („Такви смо, какви смо,савршено несавршени!“), на љепоту („Љепота је велики терет и ако га не научиш носити тешко теби!“) – или – („Љепота је у оку посматрача.“); на навике жена да много и свашта причају („Вазда млати к’о отворен прозор“ – или – „Наћи ћу ја себи богатог удовца и убрзо постати богата удовица!“), и на неке друге народне умотворине („Ако март не однесе шкарт“...) или „(Само у велике душе могу стати велике туге!“), а таквих у овом корисном рукопису има скоро у свакој причи наше Снежане А. Топаловић, рођене Алексић... У другом дијелу књиге који се зове НЕKО ДРУГО ВРИЈЕМЕ, а чине га неколико другачијих садржаја у поређењу са првим дијелом – Шупња прича, Срећна породица, Зима и др. аутор се бави животом кога данас живимо кроз реалност садашњих, а не прошлих времена, која су далеко иза нас, а још даље иза аутора. А каква је та реалност данас сви добро знамо, видимо, осјећамо, преживљавамо, трпимо је и битишемо у нади за боље сутра... Али многе укаљане душе кроз мрклину својих видика не виде ту стварност, и ђавола за реп хватају и вуку, корачајући неким својим правцима, њима знаним и утабаним. Они немају кад да воде рачуна о другима, већ само о себи и о својима, а туђи снови су за њих туђа брига, туђа ђеца туђи проблеми... И то је, нажалост, дно неке наше стварности! Kомплетан овај рукопис Снежане Топаловић, и први и други његов дио, чине једну дивну цјелину која заврјеђује да се нађе у рукама читалаца што прије и да обрадују и њу као аутора, њену ужу и ширу породицу, али и све оне који је воле, који се са њом друже и сарађују, и да јој ово буде велики подстрек и одскочна даска у даље књижевно стваралаштво!... Милован Миланко Лелек у Власеници око Божића 2020. године

Jezik

Srpski

Format

Mek povez