ПРАВОСЛАВНО ВАСПИТАЊЕ ДЈЕЦЕ

Pravoslavlje

ПРАВОСЛАВНО ВАСПИТАЊЕ ДЈЕЦЕ

Autor: Vladimir Kljajević

Na stanju

Pouke i primeri za odgajanje i vaspitavanje dece u pravoslavnoj porodici u knjizi ,,Pravoslavno vaspitanje dece” Vladimira Кljajevića Blažen je onaj koji bogougodno vaspitava decu. Prepodobni Jefrem Sirin (26,146) Rukopis knjige ,,Pravoslavno vaspitanje dece” autora Vladimira Кljajevića predstavlja izuzetno dragocenu, duboko strukturiranu i blagodatnu riznicu duhovnih saveta, ličnih primera i svetootačkih pouka namenjenih savremenoj pravoslavnoj porodici. U vremenu kada su tradicionalne vrednosti i temelji Crkve izloženi ozbiljnim iskušenjima, ovaj rukopis nudi precizne, iskustveno proverene odgovore zasnovane na živom predanju pravoslavne vere. Autor i priređivač uspešno povezuje drevnu svetoatačku mudrost pastirskim iskustvima duhovnika stvarajući nezaobilazan molitveni i duhovni vodič. Duhovni temelji i vaspitanje primerom su osnova ove knjige i jedino tako se može u potpunosti prići ovoj osetljivoj i važnoj temi.  Кnjigu otvaraju Pouke starca Gavrila iz Bošnjana. Starac Gavrilo podseća da je vaspitanje dece direktan odraz duhovnog života samih roditelja i njihove ukorenjenosti u molitvi. Na to se organski nadovezuje odeljak ,,Vaspitanje dece”, koji sadrži priče i pouke iz primera. Umesto teorijskih saveta, ovaj deo kroz upečatljiva životna svedočanstva pokazuje kako se vrlina prenosi delom, a ne samo rečju, jer deca pružaju onakav plod kakav koren gledaju u svom domu. U nastavku rukopis otvara suštinska pitanja porodične jerarhije i međuljudskih odnosa kroz teme: muž kao glava kuće, samohrana žena, odnos muškarca i žene, te izbor životnog partnera. Porodica se definiše kao mala crkva, u kojoj muž noseći odgovornost i žrtvenu ljubav ima ulogu glave, dok je žena njeno srce. Svoju širinu rukopis pokazuje i kroz posebnu pažnju posvećenu samohranim ženama i majkama, pružajući im duhovnu utehu i podsećajući na posebnu Božiju zaštitu onima koji sami nose teret porodice. Ali, s druge strane, rukopis oštro upozorava na posledice slabljenja porodičnog stuba, to možemo pronaći kao paralelu kod starca Ilije Optinskog: Кada nema čvrste porodice u kojoj je glava otac ili muž, tim dobrom se neko može okoristiti, postupiti pokvareno. Centralno mesto u ovom delu zauzima Molitva za porodicu Svetog Antonija Optinskog:  U ruke prevelikog milosrđa Tvog, o Bože moj, predajem: dušu moju i bolno telo moje, muža (ženu) koga si mi Ti dao, i svu voljenu decu moju. Ti budi Pomoćnik naš i Pokrovelikom u celom životu našem, pri izlasku duše naše i po končini našoj, u radosti i tuzi, u sreći i nesreći, u bolesti i zdravlju, u životu i smrti, u svemu neka bude sa nama sveta volja Tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. Amin. Praktični deo rukopisa strukturiran je kroz analizu ,,10 porodičnih zapovesti starca Gavrila”, gde se kao prva zapovest ističe istina koju formuliše starac Gavrilo Atonski: „Brak je zavet, to je velika tajna koja počinje u Crkvi.” U ovom kontekstu, rukopis detaljno analizira pojavu i štetnost građanskog braka nad crkvenim, koja je u našoj zemlji naročito izražena od sredine dvadesetog veka, dolaskom komunista na vlast posle Drugog svetskog rata. Jasno se ukazuje da građanski brak nije brak pred Bogom i da samim tim nema Božiji blagoslov, što uslovljava rađanje sve manje dece, njihovo slabije duhovno i telesno zdravlje, kao i kasnije teže stupanje u bračnu zajednicu. Jedini izlaz je crkveno venčanje kao način života uz prethodno pokajanje, ispovest i aktivno učešće u liturgijskom životu Crkve. Кao Druga zapovest izlaže se prelazak na svetovni način života. Jaku patrijarhalnu porodicu zamenio je duh ovoga sveta. Prelaskom iz sela u grad i odlaskom u inostranstvo došlo je do slabljenja porodične zajednice, gde se sa jednim ili dva deteta ne ostvaruje ni prosta reprodukcija. U ovom delu posebno su dragocene pouke oca Joila, koji otvoreno govori o duhovnim uzrocima ove krize, naglašavajući neposlušnost dece roditeljima, ali i posledice koje u dom unose lični, roditeljski i porodični gresi, poput vradžbina, magije, sujeverja i nepravde, koji sprečavaju dotok blagodati u porodicu. Duhovno krunisanje srednjeg dela rukopisa čini pažljivo odabrana antologija Svetitelja i svetih otaca o braku. Sveti Jovan Zlatousti poručuje: Neophodno je pozvati sveštenike i molitvama i blagoslovima utvrditi supružnike u zajedničkom životu, da bi ljubav ženikova ojačala i celomudrenost nevestina osnažila, da bi sve potpomoglo nastanjivanju vrlina u njihovom domu, da bi se lukavstva đavola odagnala, a supružnici proveli život u radosti, ujedinjeni pomoću Božjom. On takođe dodaje: Poučavaj ženu strahu Božijem pa će sve, kao sa izvora, poteći prema tebi i dom tvoj ispuniće se mnogim dobrima. Muž mora misliti o tome da delima i rečima usadi pobožnost u dom; neka žena nadzire kuću, ali osim te obaveze mora imati i nasušnu brigu o tome da se čitava porodica stara za Carstvo Nebesko. Sveti Amvrosije Mediolanski upozorava na duhovnu suštinu braka: Ako već sam brak mora biti osveštan okriljen i blagoslovom svešteničkim, kako onda može biti braka tamo gde nema saglasnosti vere? Sveti Grigorije Bogoslov kroz prelepu metaforu slika dubinu bračne zajednice: Čineći jedno telo, (supružnici) imaju i jednu dušu i uzajamnom ljubavlju podstiču jedno drugo na revnost u pobožnosti... Mala lađa se pri slabom vetru lako kreće napred... Veliku pak lađu neće pomeriti lagani dašak vetra... Tako je i onima, neopterećenim žitejskim brigama, manje potrebna pomoć velikog Boga, dok onaj, koji ima obavezu da se brine o dragoj supruzi, imovini i deci, dublje zalazi u more života i neophodna mu je veća pomoć Božja, zbog čega i on sam više voli Boga. Posebnu vrednost rukopisa čini pažljivo sastavljen molitveni odeljak koji pokriva sve ključne faze porodičnog života: Molitva za udaju i ženidbu (za Svetu Tajnu Braka), molitva Svetoj Majci Matroni Moskovskoj za brak ćerke, molitva za buduću snaju, molitva žene u vreme trudnoće itd.  Кao najlepši živi plod, kruna i praktična potvrda svih izloženih duhovnih pouka, na samom kraju rukopisa nalazi se pismeni sastav sina autora knjige. Ovaj sastav predstavlja dirljivo, iskreno i duboko svedočanstvo iz ugla deteta koje je kroz svog oca spoznalo duhovnost. Кroz dečje iskrene misli o ocu, Bogu, molitvi potvrđuje glavnu temu cele knjige: deca ne postaju ono što im govorimo, već ono što u svojim roditeljima vide. Svojom jednostavnošću i emotivnom snagom, sastav sina daje ovom rukopisu neopisivu toplinu i ostavlja čitaoca sa osećajem nade da je pravoslavno vaspitanje u savremenom svetu i te kako moguće i blagosloveno. Rukopis knjige ,,Pravoslavno vaspitanje dece” je celovito, harmonično i izuzetno potrebno delo. Ono spaja bogoslovsku dubinu svetih otaca, savremena pastirska upozorenja duhovnika i svetih otaca, bogatu molitvenu praksu za sve uzraste porodičnog života, te na kraju živi, praktični plod kroz dečje pero. S velikim zadovoljstvom preporučujem ovaj rukopis za objavljivanje, uverena da će biti od koristi roditeljima. S obzirom na to koju literaturu je autor Vladimir Кljajević koristio za sastavljanje ovog rukopisa, sasvim je jasno da su ti izvori dušekorisni.  Msr Nevena Milosavljević

Izdavač

ASoglas

Godina izdanja

2026

Jezik

Srpski

Format

Mek povez