Duhovne pouke oca Joila

Pravoslavlje

Duhovne pouke oca Joila

Autor: Vladimir Kljajević

Na stanju

Neka mi Gospod oprosti što sam se, eto ja, mali i nedostojan, drznuo da pišem o jednoj tako velikoj duhovnoj gromadi, kao što je bio otac Joil. No, kako sam se našao na takvom mestu da su do mene došle neverovatne priče, da ih je greh i grehota ne napisati i podeliti sa vama.Veliki naš Sveti vladika Nikolaj je govorio kako Gospod prvo čoveku nameru ceni, tako verujem da će biti milostiv za tu moju smelost. Otac Joil bio je u pravom smislu reči beskopromisan. Кada bi neko hteo da opiše značenje te reči u punom smislu, mogao je slobodno da pomene oca Joila. A da li je mogao biti drugačiji, onaj koji je punih devet godina služio kod kivota Svetog Vasilija Ostroškog?Da li bi bilo uopšte moguće poistovetiti miris najlepše i najjače duhovne ruže sa bilo kojim veštačkim parfemom? Dobro je to znao otac Joil i zato nije pravio kompromise sa stvarnošću i realnošću. Duhovno je uzrastao uz velikog i blagog starca Tadeja Vitovničkog, koji ga je spremio za borbu na najvećem i najvažnijem duhovnom mestu na celom Balkanu, a možda i u svetu, a to je pod Ostrogom. Njagov životni put od početka je bio bolan i težak. Izgubio je i oca i braću, u to teško i bezbožno vreme, mnogi bi ostali bez i one trunke vere koju su imali u sebi. No, kako uzorana i izlomljena zemlja najviše plodova donosi, tako se i ova sveta duša vinula u najveće duhovne visine. Zbog njegovih nekompromisnih stavova prema veri i ljudima, nazivali su ga ,,strogim” i ,,fanatičnim”. Ali kad bi se pojavila neka teška nevolja znalo se kome se ide i od koga se pomoć traži. Кao što je ,,popularnost” njegovog duhovnika starca Tadeja prerasla granice naše zemlje i prelila se u Grčku, tako je i ,,popularnost” oca Joila prešla granice Srbije i prelila se u Rusiju. Mnogi mladi bogoslovi koji su studirali po svetskim univerzitetima nisu mu bili naklonjeni, tamo su učeni duhom ekumenizma i jednakosti, da je to sve isto. Zato su ih i bolele reči koje su odzvanjale u svakoj njegovoj propovedi: „Samo je istina u svetoj pravoslavnoj veri”. Njagovo istrajavanje i upornost polako su počeli da donose duhovne plodove. Na kraju su i oni koji su mu se, prvo protivili, počeli vremenom da uviđaju ispravnost njegovih stavova. Кada bi slušali oca Joila ljudi su sticali utisak da uvek zna o čemu govori i zašto to govori. Кako su za Gospoda slušajući ljudi shvatali da je On onaj koji vlast ima, tako su za oca Joila govorili da je to onaj koji je spoznao istinu. Većinu života otac Joil proveo je u jednoj duhovnoj tami čitave zemlje. Кako se tama polako razvedravala, prvo su se pokazali obrisi velike ostroške planine i njenog velikog sveca, a pored tog Svetionika pravoslavlja, smelo je stajao čuvar njegovog kivota, otac Joil Bulatović. Postepeno se sve više i više rasplamsavao duh Božiji u njemu, da je došlo vreme da se polako odvoji od kivota svog sveca i pređe u svoju zadužbinu(manastir Ćirilovac), iz koje je počeo da sija još više i jače.Otac Joil je postao stub i uporište tvrde struje pravoslavlja, a njegovo ime sinonim za neprikosnovenost i nepopustljivost pred izazovima, nazovi promenama, koje su polako počele da se šire. Ostao je kao neka brana starih pravoslavnih vrednosti. Verni zagovornik starog predanja, po kome su se kasnije svi slični njemu nazivali joilovcima. Nije dozvoljavao nikakve novotarije i promene i istrajno se borio protiv istih. Živeo je, govorio, radio isto onako kako su naši stari preci činili. Trudio se da nastavi primerom svetih otaca stare Srbije. Omalovažavan u početku od mnogih školovanih sa Zapada. Uopšte nije obraćao pažnju na komentare mnogih ,,viđenijih” duhovnika mlađe generacije, koji su govorili sa podsmehom: ,,Šta zna Joil”. No, taj njegov stari put vremenom se pokazao ispravnim i istinitim. Darovi Duha Svetoga koji su se projavljivali kroz njega, svedočili su za Njaga. Izdržao je udare bure prvo od neznabožačke vlasti, a kasnije od novotarske jeresi, koja se kao oganj počela širiti Srbijom. Uticao je na mnoge da se vrate istini. Polako je svojim primerom davao snagu i svelost mnogim mlađim naraštajima da smelo ustanu protiv novih nametnutih pravila i promena. U njegovom duhovnom hladu stasali su mnogi njegovi naslednici. Oni će naslediti i nastaviti put svog starca. Oca Joila, svetionika stare vere i čuvara starog predanja. Sećam se, kao autor knjige, kada sam prvi put na Jutjubu video snimke oca Joila, shvatio sam da mu nema ravnog na ovim prostorima, i da je najveći duhovnik novijeg datuma. Susreti sa njim, njegova sila molitve i prozorljivost, duboko su uticali na formiranjemog pogleda na veru i duhovnost. Sebe, indirektno, smatram njegovim duhovnim čedom. Nadam se da će ova moja knjiga biti na duhovnu korist svima onima koji je budu čitali, a posebnu zahvalnost dugujem bratu u Hristu, Nenadu i sestri u Hristu, Jeleni, koji su mi pomogli u njenom pisanju. Duboko verujem da je i otac Joil svojim molitvama pomogao, i da se na nebesima raduje zbog svega što sam napisao!

Jezik

Srpski

Format

Tvrd povez